Da biste se probudili odmorni i osveženi, neophodno je da prođete kroz sve faze sna, pre nego što se probudite.

Dubok san važan je deo celokupnog procesa spavanja, ali predstavlja samo jednu od faza ciklusa spavanja. Svake noći tokom spavanja naše telo prolazi kroz određeni obrazac promena, kroz 3 non-REM faze I jedne REM faze sna. Tokom spavanja u telu se odvijaju razni procesi koji pomažu našem telu da se odmori i da sledeće jutro bude spremno za novi dan.

Tokom prve faze sna telo je između budnosti i dremeža

Prva faza ciklusa spavanja je prelazni period tokom koga se telo i mozak prebacuju iz stanja budnosti u stanje sna. Ovaj period je relativno kratak, traje samo desetak minuta, a san je prilično lagan. Ljudi se mogu probuditi iz ove faze sna lakše nego iz drugih faza. 

Tokom prve faze, telo počinje da usporava svoje ritmove. Otkucaji srca i brzina disanja se usporavaju, a oči počinju da se opuštaju. Mišići se takođe opuštaju, ali se mogu povremeno trzati. Mozak se opušta zajedno sa telom. Moždani talasi počinju da se usporavaju kako opada moždana aktivnost i senzorna stimulacija. 

Iz tog razloga je važno udaljiti od sebe sve elektronske uređaje I prigušiti svetla, da bismo pomogli telu da se opusti, o čemu smo pisali u jednom od naših ranijih tekstova.

Druga faza sna – telo se usporava

Tokom ciklusa spavanja ljudi najviše vremena provode u ovoj fazi (10-25 min). Brzina disanja se još više usporava. Mišići se opuštaju dalje, a pokreti očiju se zaustavljaju. Telesna temperatura takođe pada. Iako se moždani talasi dalje usporavaju, ova faza takođe uključuje male navale električnih signala u mozgu. Pritisak i otkucaji srca usporavaju, te srce i vaskularni sistem odmaraju što potvrđuje važnost sna za zdravlje srca

Treća faza sna – telo se obnavlja

U trećoj fazi sna broj otkucaja srca je najniži, a disanje najusporenije. Mišići i oči su takođe veoma opušteni, a moždani talasi postaju još sporiji. Mišićno tkivo se obnavlja. U ovoj fazi sna aktivne su i parasomnije: mesečarenje i pričanje u snu.

Ovo je najdublja faza sna, te se iz nje čovek najteže budi. Faza najdubljeg sna odgovorna je za to da li ćete se sutradan probuditi odmorni I “kao novi”. Iako su važne sve faze sna, dubok san je posebno važan za zdravlje i rad mozga. Dubok san pomaže mozgu da stvara i skladišti nova sećanja i poboljšava svoju sposobnost skupljanja i prisećanja informacija.

Luče se hormoni, posebno onaj, koji kontroliše rast. Ova faza potvrđuje tačnost izraza koji često ponavljamo deci: spavaj da bi porastao! Hipofiza tokom ove faze izlučuje ljudski hormon rasta, koji pomaže tkivima u telu da rastu i obnavljaju ćelije. Ono što je najvažnije, čovek mora da dobije dovoljno dubok san da bi se održale ove funkcije.

Količina dubokog sna koju osoba ima odnosiće se na ukupni san koji dobija. Spavanje od 7 do 9 sati je preporuka većine odraslih osoba, koje će obično dati puno vremena u dubljim stanjima spavanja. Ako telo jednog dana ne zaspi dovoljno duboko, ono će nadoknaditi sledeći put kada može da zaspi brzim kretanjem kroz cikluse, kako bi brže postigli najdublje nivoe sna. Međutim, ako osoba redovno ne spava dovoljno duboko, to može početi da utiče na mozak. Kako duboki san igra veoma važnu ulogu u pamćenju, telo može imati poteškoća u stvaranju novih sećanja ili zadržavanju informacija ako ne spava dovoljno.

U ovoj fazi provedemo blizu 20% ciklusa spavanja, najčešće u prvom delu noći. 

Četvrta faza sna – REM faza

REM faza (Rapid Eye Movement – brzi pokreti očima) četvrta i poslednja faza ciklusa spavanja. Telo prvi put uđe u REM san oko 90 minuta nakon što zaspi. 

Tokom ove faze sna, oči se pokreću levo-desno iza zatvorenih kapaka. Otkucaji srca počinju da se ubrzavaju. Ovo je stanje bliže budnom stanju nego ostalim fazama spavanja. U REM snu moždani talasi počinju da liče na moždane talase budnog stanja. Otkucaji srca i brzina disanja se ubrzavaju. 

REM faza je i kada se većina ljudi sanja. Mozak privremeno paralizuje ruke i noge kako bi sprečio telo da deluje iz tih snova.

Ova faza sna takođe pomaže mozgu da se odmori i oporavi od jednog dana razmišljanja, omogućavajući mu da ponovo napuni energiju u obliku glukoze za sledeći dan. Dubok san takođe igra ulogu u održavanju ravnoteže hormona. 

faze_sna

Kako da poboljšate svoj san?

Ovde predlažemo par zdravih navika koje mogu pomoći da se poboljša opšti san, a još saveta možete pročitati u jednom od naših ranijih tekstova.

  • Spavajte na udobnom, ali anatomskom dušeku, da tokom noćnog okretanja ne biste prekinuli neku od faza. Izaberite dušek sa 7 anatomskih zona, da bi vaše telo dobilo potrebnu potporu. Izaberite kvalitetan i udoban jastuk, kako se ne biste probudili sa bolovima u vratu i ramenima.
  • Da se vi i vaš partneri ne biste uzajamno budli, izaberite dušek od elastičnog materijala kao što je lateks, koji ne prenosi pokrete na drugu stranu kreveta.
  • Izbegavanje uređaja, poput televizora, pametnih telefona ili računara u blizini kreveta. Njihova svetlost I zračenje mogu uticati na sposobnost da utonete u dubok san. 
  • Održavanje sobe što je moguće mračnije
  • Smanjivanje buke u sobi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *